muslimuz

muslimuz

Кўпчилик унутиб қўядиган, аммо Аллоҳ хуш кўрадиган катта ибодат бу – Аллоҳга чиройли гумонда бўлишдир!

Қўрқинчлик, ёмонликлар ўраб олган, йиртқич ҳайвон ўлжасига ҳамла қилгандек инсонга маъюслик ҳамла қиладиган оламда мана шу ибодат одамларнинг қалбини юмшатиш учун келади ва уларга сакинат, хотиржамлик бахш этади. Аллоҳга чиройли гумон қилганингиз миқдорича Аллоҳ сизга хайр-барак туҳфа этади ва сиздан ёмонликларни даф этади.

Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам айтадилар: “Аллоҳ таоло айтади: “Мен бандамнинг мен ҳақимда қилган гумонидаман: агар яхши гумон қилса ўзига яхши, ёмон гумон қилса ўзига ёмон”.

Роббингизга чиройли гумонда бўлинг! Каҳф асҳоблари Роббиларига чиройли гумон қилиб ухладилар. Уйғонсалар атрофларидаги олам тамоман ўзгарган бўлади. Аллоҳ буни уларга чиройли гумонлари сабаб инъом этди.

Аллоҳга чиройли гумонда бўлиш ўзи қандай бўлади? Масалан, бирор муаммога дуч келсангиз: “Аллоҳнинг раҳмати кенг, менга Ўзи кўмак беради, бу муаммодан Ўзи мени халос этади”, дейишингиз ёки моддий жиҳатдан қийналсангиз: “Аллоҳ қимирлаган жон борки, ризқини беувчи зот, мени ҳам унутиб қўймайди, албатта ризқимни беради”, дейишингиз. Мана шу Аллоҳга чиройли гумонда бўлиш демакдир.

Аллоҳ сизга раво кўргани сиз учун энг яхшиси эканига доим ишонинг. Суфён ибн Уяйна айтади: “Банда ёқтирмаган нарса у учун ёқтирган нарсасидан яхшироқ бўлиши мумкин, чунки у ёқтирмаган ҳолат уни дуо қилишга, Аллоҳга ёлворишга ундайди, хуш кўрган нарсаси эса Аллоҳни унуттиради”.

Муҳаммад Ибн Абу Бакр раҳимаҳуллоҳ айтади: “Аллоҳга бўлган муносабатингда рост бўл, агар рост бўлсанг, унинг меҳрибонлиги ва лутфида яшайсан. Меҳрибонлиги сени эҳтиёт бўладиган хавф-хатарларингдан сақласа, лутфи сени тақдирга рози қилади”.

Аллоҳга гумонингизни яхшилаганингиз сари Аллоҳ ҳолингизни яхшилаб бораверади. Бошқаларга яхшиликни раво кўрганингиз сари яхшилик сизга ўйламаган тарафингиздан келаверади.

Ибн Масъуд розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Аллоҳга қасамки, банда Аллоҳга қандай гумон қилса, Аллоҳ унга гумон қилганини беради. Зеро, ҳамма фазл-марҳамат Аллоҳнинг қўлида!”.

Ҳасан Басрий раҳимаҳуллоҳ айтадилар: “Одамларни орзулар алдаб қўйди ва дунёдан ҳеч қандай яхшиликсиз, савобсиз кетдилар. Шунақа одамлардан бири: “Мен Роббимга яхши гумон қилмоқдаман”, деса билингки ёлғон гапирибди. Чунки ҳақиқатан Аллоҳга яхши гумонда бўлганида эди, яхши амаллар қилган бўларди”.

Доктор Ҳассон Шамси Пошонинг “Метин қоялар” китобидан

Ғиёсиддин Ҳабибуллоҳ, Неъматуллоҳ Исомов таржимаси.

Кўплаб олимлар, имом-хатиблар ва аҳли илмларнинг устози, диний-маърифий соҳада узоқ йиллардан буён самарали меҳнат қилиб келаётган муфассир ва олим Шайх Абдулазиз Мансур ҳазратлари муборак 80 ёшни қаршиладилар.

Ўзбекистон мусулмонлари идорасида олимнинг юбилей тантаналари нишонлангани халқимизнинг уламолар қадрини улуғлаши, илм олимларни эъзозлаш билан юксалишининг ёрқин мисолидир. 

Шайх Абдулазиз Мансур 1944 йил 9 апрелда Фарғона вилояти Фарғона туманида туғилган. Мактабни тамомлагандан сўнг Олтиариқ тумани ва Марғилон шаҳридаги турли идораларда ишлаган.

1975-1979 йиллари Имом Бухорий номидаги Тошкент ислом институти талабаси;

1979-1980 йилларда “Совет Шарқи мусулмонлари“ журнали таҳририятида масъул котиб;

1980-1981 йиллари Судан ислом университети талабаси;

1982-1989  йиллари Ўрта Осиё ва Қозоғистон мусулмонлари диний бошқармаси Фатво бўлими мудири;

1989-1993 йиллари Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институтида илмий ходим;

1993-1994 йиллари “Мовароуннаҳр” нашриёти мудири.

1994-1997 йиллари Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин ишлари бўйича қўмита бўлим бошлиғи;

1997-2000 йиллари Ўзбекистон Республикаси Президентининг миллатлаларо муносабатлар ва диний масалалар бўйича давлат маслаҳатчиси;

2000-2006 йиллари Тошкент ислом университетининг маънавий-маърифий ишлар бўйича проректори;

2006-2018 йиллари Ўзбекистон мусулмонлари идораси раисининг ўринбосари;

2018-2019 йиллари Тошкент шаҳрининг бош имом хатиби ва Минор масжидининг имоми.

Шайх ҳазратлари 2019 йилдан ҳозиргача Ўзбекистон Ислом цивилизацияси билан бирга Ўзбекистон мусулмонлари идораси Фахрийлар кенгаши раиси сифатида меҳнат қилмоқдалар.

Шайх Абдулазиз Мансур Қуръони карим маъноларини ўзбек тилига таржима қилиб, тафсир ёзганлар ва 2002 йилда нашрдан чиққан.

Шунингдек, “Саҳиҳи Бухорий“ни таржима ва шарҳ қилиб, икки жилдда нашр эттирган. “Ахлоқ-одобга доир ҳадислар”, “Мусулмончиликдан илк сабоқлар”, “Ҳаж ибодати қоидалари”, “Ақоид матнлари”, “Нақшбандия тариқатига оид қўлёзмалар фиҳристи”, “Ислом гиёҳвандликка қарши”, “Минг бир фатво” китоблари унинг қаламига мансубдир. “Минг бир ҳадис”, “Унвонул баён”, “Атвоқуз заҳаб” асарларини араб тилидан ўзбек тилига таржима қилган.

Ярим асрлик диний-маърифий соҳадаги фаолияти давомида Шайх Абдулазиз Мансур маъмурий ишлардан ажралмаган холда аввалига Мир Араб мадрасаси ва Тошкент ислом институти, кейинчалик Тошкент ислом университети талабаларига тафсир, ҳадис, фиқҳ, ақоид, балоғат фанларидан сабоқ берди. У 2006 йилдан Ислом ҳамкорлик ташкилоти ҳузуридаги Ислом фиқҳи академияси ва 2013 йилдан Ислом Олами уюшмаси ҳузуридаги Халқаро мусулмонлар уламолари ҳайъати аъзоси ҳисобланади, 2014 йилда Турон академияси томонидан академик унвони берилган.

Абдуллоҳ ибн Бусрдан ривоят қилинади: “Бир аъробий: “Эй Аллоҳнинг Расули, одамларнинг яхшиси ким?” деди. “Умри узун, амали гўзал бўлган одам”, дедилар” (Имом Термизий ривояти). 

Фазола ибн Убайддан ривоят қилинади: “Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам дедилар: “Кимнинг бир толаси Аллоҳ йўлида оқарса, бу унинг учун қиёмат куни нур бўлади” (Имом Аҳмад, Имом Термизий ва Имом Насоий ривояти).

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳу дан ривоят қилинади. Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам бундай дедилар: “Кимда-ким инсонларни ҳидоятга чақирса, ҳидоятга кирган кишиларга қанча савоб берилса, унга ҳам худди шунча савоб берилади. Уларнинг савобидан ҳеч ҳам камайтирилмайди” (Имом Муслим ривояти).

Устоз Шайх Абдулазиз Мансур ҳам ҳадисларда зикр этилган фазилатлар соҳиби бўлиб, олимлиги ва ҳалим хулқи билан халқимиз дину диёнати йўлида яна узоқ йиллар хизмат қилишларини Аллоҳдан сўраб қоламиз!

 Аъзам домла ОБЛОҚУЛОВ,

Жиззах вилояти, Ғаллаорол тумани,

 “Сайфин ота” жоме масжиди

имом-хатиби

Аллоҳ таоло Қуръони каримда бундай марҳамат қилади: "Бас, намоз тугагандан сўнг ер юзи бўйлаб тарқалинг ва Аллоҳнинг фазлидан талаб қилинг ва Аллоҳни кўп эсланг, шоядки, ютуққа эришсангиз" (Жума сураси, 10-оят).

 

1. Каҳф сураси.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: "Ким жума куни Каҳф сурасини ўқиса, қиёмат куни унинг қадами остидан нур чиқиб, осмону фалакни ёритади ва унинг икки жума орасидаги гуноҳлари кечирилади", дедилар (Абу Бакр ибн Мардуяҳ ривоят қилган).

 

2. Духон сураси.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: "Ким жума кечаси "Ҳа мим" (Духон сураси)ни қироат қилса, мағфират қилинади", дедилар.

Набий алайҳиссалом: "Ким жума кечаси "Ҳа мим"ни ўқиса, етмиш минг фаришта тонггача унинг ҳаққига истиғфор айтиб чиқади", деганлар.

 

3. Ёсин сураси.

 

4. Ҳуд сураси.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: "Ҳуд сурасини жума куни ўқинглар", деганлар.

 

5. Оли Имрон сураси.

Ҳазрати Усмон ибн Аффон розияллоҳу анҳу айтадилар: "Кимки кечаси "Оли Имрон" сурасини ўқиса, унга кечани бедор ўтказганлик савоби ёзилади".

Бир асарда: "Ким жума куни Оли Имрон сурасини ўқиса, 70 минг фаришта кечгача истиғфор айтади".

 

6. Ихлос, фалақ ва наас сураси.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ким жума намозидан кейин "Қул ҳуваллоҳу аҳад", "Қул аъузу бироббил фалақ" ва "Қул аъузу бироббин наас" сураларини етти марта ўқиса, Аллоҳ таоло уни кейинги жумагача ёмонликдан сақлайди», дедилар (Ибн Сунний ривояти).

 

Жума куни ушбу дуони 4 марта ўқишни ҳам унутманг:

"Аллоҳумма йаа ғоний, йаа ҳамийд, йаа мубдиьу, йаа муъийд, йаа роҳийм, йаа вадууд ағниний ъан ҳаромика ва битоаътика ъан маъсиятика ва бифазлика ъамман сиваак".

 Даврон НУРМУҲАММАД

Cавол: Эҳромдаги инсон хушбўй салфетка, совун ёки шампун ишлатиб қўйса, бирор жарима лозим бўладими?

Жавоб: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм.

Хушбўй салфетка, совун ёки шампун каби воситаларни эҳромдаги киши ишлатиши макруҳ амал саналади. Лекин ушбу воситаларни ишлатиш билан қўй сўйиш вожиб бўладими ёки садақами деган масалада замонамиз уламолари ва фатво уюшмалари турлича жавоб берганлар.

Ушбу масала юзасидан мазҳабимиз манбаларига таяниб айтамизки, хушбўй салфетка, совун ва шампун кабилар тозалик воситалари саналади ва ундан аксар ҳолда хушбўйланиш учун фойдаланилмайди. Бунга ўхшаш масалани қадимги фуқаҳоларимиз қуйидагича баён қилишган: “Эҳромдаги киши хушбўйлиги бор ушнон (кирни кеткизиш воситаси, ишқор) билан қўлини ювса, уни кўрганлар: “Бу ушнон”, десалар, садақа, агар “Бу хушбўйлик”, десалар, жонлиқ сўйиш вожиб бўлади” (“Муҳитул-Бурҳоний” китоби).

Демак, ишлатилаётган хушбўй нарсани кўпчилик одамлар нима деб қабул қилишига қараб ҳукми таъйин топади. Бугунги кунимизда хушбўй салфетка, совун ёки шампунни ҳеч ким асл хушбўйлик, деб ҳисобламайди.

Қолаверса, хушбўй салфетка, совун ва шампун каби воситалар айни хушбўйлик воситаси эмас, балки унга хушбўйлик қўшилган тозалик воситаларидир. Бундай воситаларда тозаловчи моддалар миқдори кўп, хушбўйлик миқдори оз бўлса, унга хушбўйлик ҳукми берилмайди.

Шу билан бирга совун саноатидан маълумки, уни 100 даража иссиқликда пиширилади. Фуқаҳоларимиз хушбўйлик аралашган нарсалар пиширилиши (қайнатилиши) натижасида, гарчи ундан хушбўй ҳид келиб турган бўлса ҳам, хушбўйлик ҳукмидан чиқишини айтганлар. Аллома Косоний раҳимаҳуллоҳ шундай деганлар:

“Агар хушбўйлик таомга қўшиб пиширилса ва ўзгарса эҳромдаги киши уни истеъмол қилишининг зарари йўқ. Бунда унинг хушбўй ҳид бор ёки йўқлигининг фарқи йўқ. Чунки бу ҳолатда хушбўйлик пишириш (қайнатиш) натижасида таомда йўқолиб кетади. Агар пиширилмаган бўлса ва хушбўй ҳиди келиб турса, эҳромдаги киши уни истеъмол қилиши макруҳдир. Лекин унинг зиммасига бирор нарса вожиб бўлмайди. Чунки бунда таом ғолиб келган, хушбўйлик моддаси эса аралашиб, йўқолиб кетган бўлади” (“Бадоиус саноиъ” китоби).

Ушбу маълумотлардан хулоса қилиб айтганда салфетка, совун ёки шампун каби воситаларнинг хушбўй ҳиди бўлса, уни ишлатган эҳромдаги киши бир соъ (2 кг) буғдой ёки унинг қийматини садақа қилиш лозим бўлади. Аммо булар билан тўлиқ бир аъзо уч ва ундан кўп ўрин (макон)ларда ювилса, жонлиқ сўйиш лозимдир. Агар ушбу воситаларда ҳеч қандай хушбўй ҳид бўлмаса, жонлиқ ҳам, садақа ҳам лозим бўлмайди. Валлоҳу аълам.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси Фатво маркази

Insonlarning o‘lchov va ko‘nikmalariga qaralsa, Iso alayhissalomning tug‘ilishlari ham, osmonga ko‘tarilishlari ham odamlarni hayratga soluvchi, g‘ayritabiiy hodisa hisoblanadi.

Bu haqida biz musulmonlarning sof e’tiqodimiz bor bo‘lib, quyida bu haqida keltiriladi.  Alloh taolo o‘zining kitobida yahudiylarning Iso alayhissalomga uyushtirgan suiqasdlari,  payg‘ambarlariga bergan ahdlarini buzganliklari, va nasroniylarning u zot haqidagi quruq bo‘htonlari hamda buzuq e’tiqodlari haqida ochiq – oydin oyatlar nozil qildi.

Yahudiylar Iso alayhissalomning payg‘ambarligiga va  mo‘jizalariga hasad qildilar. U Zot ko‘r bo‘lib tug‘ilganlarni va peslarni davolar, o‘likni Allohning izni ila tiriltirar, loydan qushning shaklini yasab puflasalar  Allohning izni ila haqiqiy qushga aylanar edi .

Yahudiylar esa u zotni yolg‘onchiga chiqardi. Payg‘ambarliklarini tan olishmadi. Imkon qadar u zotni yo‘q qilib yuborishga harakat qildilar. Bu haqidagi qissa esa,  hammaga mashhurdir.

Ular Iso alayhissalomni o‘ldirganliklarini da’vo qildilar. Lekin bu quruq da’vo xolos, haqiqatni esa Quroni Karim bayon qiladi:

Niso surasining 157 oyatida:

وَقَوۡلِهِمۡ إِنَّا قَتَلۡنَا ٱلۡمَسِيحَ عِيسَى ٱبۡنَ مَرۡيَمَ رَسُولَ ٱللَّهِ وَمَا قَتَلُوهُ

“Biz Allohning Rasuli Masih Iso ibn Maryamni o‘ldirdik”, deganlari uchun ularni la’natladik. Holbuki uni o‘ldirmadilar ham, osmadilar ham, lekin ularga shunday tuyuldi.

Oyatning kelasi qismiga asosiy e’tiborimizni qaratishimiz kerak bo‘ladi.

وَإِنَّ ٱلَّذِينَ ٱخۡتَلَفُواْ فِيهِ لَفِي شَكّٖ مِّنۡهُۚ مَا لَهُم بِهِۦ مِنۡ عِلۡمٍ إِلَّا ٱتِّبَاعَ ٱلظَّنِّۚ وَمَا قَتَلُوهُ يَقِينَۢا

“U haqida ixtilofga tushganlar uning o‘limi haqida shak-shubhadadirlar. U to‘g‘risida ularning bilimlari yo‘q, magar gumonga ergasharlar. Uni o‘ldirmaganlari aniqdir.”

Shu oyat  bilan yahudiylarning kirdikorlari fosh bo‘ldi.

Endi nasroniylarning bu ish haqidagi ixtiloflariga to‘xtaladigan bo‘lsak, nasroniylarning Iso alayhissalom haqidagi e’tiqodlari Qur’oni Karimda quyidagicha bayon qilinadi:

لَقَدۡ كَفَرَ ٱلَّذِينَ قَالُوٓاْ إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلۡمَسِيحُ ٱبۡنُ مَرۡيَمَۖ ُ

“Alloh , albatta , Masih ibn Maryamdir deganlar kofir bo‘ldi”, (Moida 72)

Iso alayhissalomdan keyin nasorolar bu sof aqidani buzdilar, zalolat botqog‘iga botdilar va Iso alayhissalomning aytganlariga butkul teskari gapni aytdilar.  Chunki Iso alayhissalom nasorolarga, men Xudoman menga ibodat qiling demaganlar.

Ammo, ahdnomani buzgan nasorolar esa zulmlarida davom etdilar.

لَّقَدۡ كَفَرَ ٱلَّذِينَ قَالُوٓاْ إِنَّ ٱللَّهَ ثَالِثُ ثَلَٰثَةٖۘ

“Alloh uchtaning uchinchisidir, deganlar batahqiq kofir bo‘ldilar.” (Moida 73 )

Ular Allohning tabiati bir-biriga teng uchta ko‘rinishdan- Ota xudo , o‘g‘il xudo va Muqaddas ruhdan iborat deyishdi .

Alloh taolo bularga javob o‘laroq, suraning davomida:

مَّا ٱلۡمَسِيحُ ٱبۡنُ مَرۡيَمَ إِلَّا رَسُولٞ

“Masih ibn Maryam bir rasul xolos undan oldin ham rasullar o‘tgan” (Moida 75) dedi.

Bu esa nasroniylarga qarshi ochiq-oydin raddiyadir.

Endi Iso alayhissalomning osmonga ko‘tarilganlari va qayta tushishlarini inkor qiluvchilarning bir necha da’volarini ko‘rib chiqamiz

Birinchi e’tirozlari, Alloh taolo Qur’oni Karimda Iso alayhissalomning  vafot etganini zikr qildi.

O‘shanda Alloh aytdi:

إِذۡ قَالَ ٱللَّهُ يَٰعِيسَىٰٓ إِنِّي مُتَوَفِّيكَ وَرَافِعُكَ إِلَيَّ

“Ey Iso, Men seni vafot qildiruvchi va O‘zimga ko‘taruvchiman”. (Oli Imron 55)

Va yana Iso alayhissalomdan hikoya qilib:

وَكُنتُ عَلَيۡهِمۡ شَهِيدٗا مَّا دُمۡتُ فِيهِمۡۖ فَلَمَّا تَوَفَّيۡتَنِي كُنتَ أَنتَ ٱلرَّقِيبَ عَلَيۡهِمۡۚ وَأَنتَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ شَهِيدٌ

“Va modomiki oralarida ekanman, ularga guvoh bo‘ldim. Meni O‘zingga olganingdan so‘ng, Sening O‘zing ularga kuzatuvchi bo‘lding. Zotan, Sen har bir narsaga guvohsan.” (Moida 117)

Bu yerda توفى – o‘lim ma’nosida keladi deydilar .

Bizning javobimiz: Kavsariy aytadi: توفى ning asil ma’nosi قبض va أخذ ya’ni  qo‘lga olish va egallab olish ma’nosidadir. Majozan o‘lim ma’nosida ishlatiladi. Zamaxshariyning ” Asasul balog‘at ” kitobida kelgani kabi. Oyatning ma’nosi “seni yerdan oluvchiman va osmonga ko‘taruvchiman”.

An’om surasining 60 oyatida توفى kalimasining boshqa ma’noda kelishini ham ko‘rishimiz mumkin :

وَهُوَ ٱلَّذِي يَتَوَفَّىٰكُم بِٱلَّيۡلِ وَيَعۡلَمُ مَا جَرَحۡتُم بِٱلنَّهَارِ

“U Zot sizlarni tunda vafot ettiruvchi va kunduzi qilgan amallaringizni biluvchi Zotdir”.

Bu yerda ham ulamolar توفى ning ma’nosi “uxlatib qo‘yish” deb tafsir qilganlar.

Ibn Qutayba: oyatning ma’nosi “seni yerdan vafot ettirmasdan qabz qilib oldim” degani. Bu ma’no boshqa oyat va xabarlar bilan o‘zaro mos keladi.

Ikkinchi e’tirozlari, Iso alayhissalomning tirik holatda uzoq muddat qolishi Allohning sunnatiga to‘g‘ri kelmaydi.

Bizning javobimiz: Qiyomatning katta alomatlari odatga xilof ishlardan bo‘ladi. Misol uchun quyoshning mag‘ribdan chiqishiga o‘xshash. Shuningdek Iso alayhissalomning tirikliklari va tushishlari ham shunga misol bo‘ladi. Iso alayhissalomning tug‘ilishlari ham odatdan tashqari ish bo‘lgan va u zotning tirik ekanlariga ham ajablanilmaydi.

Uchinchi e’tirozlari Iso alayhissalom haqida hadislar sahih emas, ohod hadislardir.

Bizning javobimiz, bu hadislar sahihdir. Imom Buxoriy va Imom Muslim bu hadislarning bir guruhini sahihlarida rivoyat qilishgan.

To‘rtinchi e’tirozlari: Iso alayhissalomning oxirgi zamonda tushishlari nubuvvatning tugagani  haqidagi muhkam oyatlarga ziddir.

Bizning e’tiqodimizga ko‘ra,  U zot alayhissalom musulmonlardan biri bo‘lib tushadilar, sayyidimiz Muhammad sollallohu alayhi vasallamga ergashadilar, va Islom shariati bilan hukm qiladilar. Nabiy yoki rosul sifatida kelmaydilar va bu nubuvvatning tugaganini inkor qilmaydi.

Bu haqida  Sirojiddin O‘shiy “Bad’ul a’moliy” asarida quyidagini aytadi:

وَعِيسَى سَوفَ يأْتِي ثم يتْوِي لِدَجَّالٍ شَقِي  ٍذِي خَبَال

“Albatta, Iso alayhissalom kelajakda kelar, So‘ng, badbaxt dajjol tomon yo‘l olar”.

Ahli sunna val jamoa mazhabi o‘ta ishonchli manbalar asosida Iso alayhissalom o‘lganlari yo‘q, Alloh u zotni O‘ziga ko‘tarib olgan, qiyomat qoim bo‘lishidan oldin qaytib tushadilar, deb e’tiqod qiladi.

Lekin, Alloh u zotni qanday qilib o‘ziga ko‘tardi – O‘zidan boshqa hech kim bilmaydi . Bu masala ochiq bo‘lib, bandalarning daxli bo‘lmagan, g‘ayb masalasiga kiradi.

Toshkent Islom instituti talabasi Rahmonova Sohiba

Foydalanilgan adabiyotlar

  1. Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf hazratlarining , “Tafsiri Hilol” asarlari,
  2. “Ususul aqidatil islamiyya” Hamza Bakriy
  3. “E’tiqod durdonalari” Abduqodir Abdurrahim.
Page 3 sur 240

Мақолалар

Top