muslimuz

muslimuz

Cавол: Масжидларда айрим инсонлар муаззин то иқоматни айтгунича тик турганларини кўрамиз. Уларнинг бу иши тўғрими?

Жавоб: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм. Масжидга кирган киши иқомат такбиригача тик туриши тўғри эмас. Чунки иқоматни тик туриб эшитиш макруҳ бўлади. Бу ҳақда фиқҳий манбаларда бундай дейилган:

“Бир киши масжидга иқомат вақтида кириб келса, тик турган ҳолда кутиб туриши макруҳ саналади. Балки ўтириб, муаззин “Ҳаййа аълал фалаҳ”га келганида, ўрнидан туради.“Музмарот” китобида шундай келган” (“Фатовои Оламгирия” китоби). Валлоҳу аълам.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси Фатво маркази

عَنْ أَنَسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «إِنَّ اللهَ عَزَّ وَجَلَّ قَالَ: إِذَا ابْتَلَيْتُ عَبْدِي بِحَبِيبَتَيْهِ فَصَبَرَ عَوَّضْتُهُ مِنْهُمَا الْجَنَّةَ» يُرِيدُ عَيْنَيْهِ

Анас розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади. У зот Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламдан бундай деганларини эшитдим: Аллоҳ азза ва жалла деди: “Агар бандамни икки суюклиси билан синасам. Бас у сабр қилса, у иккисининг эвазига жаннати бераман”, банданинг икки кўзини ирода қилди, дедилар (Имом Бухорий ривояти).

Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам бу ҳадисни Роббиси Аллоҳ таоло томонидан хабар қилганлар. Бундайин ҳадис турига қудусий ҳадис дейилади.

Ҳадисни шарҳини ўрганишимиздан олдин бир тафаккур қилиб кўрайлик. Агар Аллоҳ таоло бандасининг ҳис қилиш аъзоларидан бирини синов ўлароқ олса, унинг ўрнига бошқа ҳис қилиш аъзосини кучли қилиб қўяди. Буни ҳаётда эшитиб, кўзимиз билан кўрганмиз. Мисол учун баъзан кўзи ожиз бўлган кишиларни бозорда бемалол юрганини кўрамиз. Гўёки кўзини кўради, деб ҳам ўйлаб қоламиз. Чунки қаерда баланд жой ва қаерда пастлик келишини ҳамда қаердан бурулса, қаерга боришини ҳам айтиб беришади.

Яна улардан баъзилари автомобилга чиққанларида, уйларига етиб боргунларича, фалон жойдан ўнгга буруласиз, кейин чапга деб, ҳайдовчига йўл ҳам кўрсатадилар. Манзилга етиб келганларида ана келдик, деб ҳам тасдиқлаб қўядилар.

Шунингдек, кўзлари ожиз бўлган аксар кишиларда орадан бир неча йиллар ўтса ҳам, бир марта кўришган инсонни овозидан, саломлашганда қўлларини ушлаб ёки бағрига босиб кўришганда таниб олади ва исмини ҳам айтиб беради. Чунки уларда кўрмаганликларининг эвазига зеҳинлари кучли бўлади. Натижада Қуръони каримни ва ҳадиси шарифларни ҳам тез ёдлаш қобилятига эга бўладилар. Субҳаналлоҳ! Демак, Аллоҳ таоло бандасидан олган бу неъматининг эвазига кучли идрок ва ҳисни бериб қўяр экан.

Энди бевосита қудусий ҳадиснинг шарҳига келадиган бўлсак: Аслида ақл тарозимизга солганимизда, инсон икки кўзидан айрилса, дунёдаги кўплаб неъматларни кўришдан бебаҳра бўлади. Зотан, кўплаб неъматларни киши кўриш ҳисси билан идрок қилади. Аммо кимнинг икки кўзи кўрмаса, гўзаллик ва қабоҳатни ажратаолмайди. Ота-она буюк зотлигини англайди, лекин уларни кўраолмайди, фарзанд неъмати нима эканлигини билади, бироқ уни кўраолмайди, боғ-роғлар нима эканини ҳис қилади, аммо уни кўзлари билан кўриб роҳатланаолмайди.

Бу ҳолатни фақатгина бошига тушган киши ёки тажриба ўлароқ ўзини бир неча соат ёҳуд бир неча кунга кўзини юмиб олган ёки бўлмасам чироғи бор одам бирданига чироғи ўчиб, бир неча саот зулуматда ўтирганда билиши ва қадрига етиши мумкин. Лекин биз юқорида санаганларимизнинг кўрмай қолишлари вақтинча бўлиб, бир неча дақиқа ёки соат бўлиши мумкин. Аммо икки кўзи ожиз одам то вафот этгунига қадар шу йўсинда яшайди.

Шундай экан икки кўзнинг кўрмаслиги катта синов, катта синовнинг мукофоти ҳам катта бўлади. У ҳам бўлса, ҳар бир мўмин мусулмоннинг охиратдаги мақсади бўлмиш жаннат ва унинг неъматларидир.

Аллоҳ таоло икки кўзи ожиз бўлган мўмин мусулмон бандасига бир қаричи дунё ва ундаги нарсалардан афзал ва аъло бўлган жаннатни ваъда қилди. Охират боқийдир, дунё эса, фонийдир. Бу қандай ҳам гўзал эваздир. Чунки дунё лаззатларини кўриш дунё тугаши билан тўхтайди амма, жаннатнинг лаззатларини кўриш эса абадийдир.

Аллоҳ таоло кўзи ожизларга ҳам, кўзи очиқларга ҳам бу мукофоти ато этсин. Кўзи ожиз бўлганларга эса, сабру-салвонлар берсин.

 Яҳё домла АБДУРАҲМОНОВ,

“Имом ат-Термизий” масжиди имом-хатиби,

ТИИ “Таҳфизул Қуръон” кафедраси ўқитувчиси.

 

Саудия Aрабистони расмийлари ўтган ҳафтада муқаддас қадамжоларга ташриф буюриш бўйича статистика билан ўртоқлашди.

Мамлакатнинг Икки масжид масжиди ишлари бўйича бош бошқармаси маълумотига кўра, ўтган ҳафтада 5,9 миллиондан ортиқ зиёратчи Пайғамбаримиз масжидига ташриф буюрган, деб ёзади “IslamNews” “Abna” нашрига таяниб.

Статистикага кўра, Муҳаммад солаллоҳу алайҳи васаллам қабрларини 598.939 киши зиёрат қилган. Равзаи Шарифда 254 209 нафар киши намоз ўқиган. Жумладан, ҳафта давомида 9 172 нафар кекса зиёратчи ва имконияти чекланган инсонлар Пайғамбаримиз саллоллоҳу алайҳи васаллам қабрини зиёрат қилди.

157 464 нафар зиёратчи хорижий тиллардан таржима хизматларидан фойдаланган бўлса, 12 884 нафари маълумот олиш учун масжид кутубхонасига мурожаат қилган. Шунингдек, зиёратгоҳ меҳмонларига 180 мингдан ортиқ идишда замзам суви тарқатилди.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси

Матбуот хизмати

الإثنين, 06 أيار 2024 00:00

Al-Azhar universiteti

Al-Azhar Universiteti 970 – yilda Fotimiylar xalifaligi tomonidan tashkil etilgan. Bu Universitet Misrning eng qadimgi universiteti bo’lib, Sunniy Islomiy ta’lim uchun eng obro’li universitet sifatida tanilgan. Al-Azhar universiteti Bakalavr, Aspirantura va Magistrlik dasturlarini taklif etadi. U 81 ta fakultet, 9 ta institut, 359 ta akademik bo’lim, 42 ta markaz, 6 ta universitet kasalxonalari va 27 ta umumiy ma’muriyat bo’limlariga ega. Al-Azhar Universitetining asosiy yo’nalishlari: Fan va Texnologiyalar, Menejment va Biznesni boshqarish, San’at, Tillar va Gumanitar fanlar, Qishloq xo’jaligi, Stomatologiya va Tibbiyot. Bu universitet dunyodagi Arab adabiyoti va Islom ta’limining bosh markazi. Al-Azhar universitetida o’qish uchun juda ko’plab chet elliklar keladi. Al-Azhar 2 million o’quvchiga ega bo’lgan milliy maktablar tarmog’ini nazorat qiladi. 1996 yilga kelib, Al-Azhar universiteti Misrdagi 4000 dan ortiq o’quv Institutlari va Universitetlar boshqaruvini o’z nazoratiga oldi.

Barcha Fakultetlar:

Bakalavr – (4 yil)

Tibbiyot yo’nalishlari:

  • Dorixona
  • Pediatriya
  • Stomatologiya
  • Nevrologiya
  • Urologiya
  • Kardiologiya
  • Dermatologiya
  • Ginekologiya
  • Psixologiya
  • Jarrohlik

Til va Adabiyot yo’nalishlari:

  • Arab tili
  • Ingliz tili
  • Nemis tili
  • Turk tili
  • Ispan tili
  • Fransuz tili
  • Xitoy tili
  • Urdu tili
  • Fors tili
  • Afrika tili
  • Ibroniy tili
  • Qadimgi Yevropa tillari

Islomiy yo’nalishlari:

  • Arab tili va filologiyasi
  • Qur’oni karim
  • Qur’on tilovati va qiroatni o’rganish (Hofiz)
  • Hadisshunos
  • Islomshunos
  • Islom va ilm
  • Islom shariati (shariat)
  • Fiqh
  • Vaqf
  • Islom banki
  • Islomiy moliya
  • Islom huquqshunosligi
  • Kalom va Islom mazhablari tarixi

Muhandislik yo’nalishlari: 

  • Qurilish
  • Dasturiy ta’minot (Programmist)
  • Elektrotexnika
  • Neft va Gaz
  • Mexanik muhandisligi
  • Arxitektura
  • Axborot Tizimlari va Texnologiyalari (IT)
  • Kon-Metallurgiya muhandisligi

Boshqa yo’nalishlar…  

  • Biznes boshqaruv
  • Informatsion texnologiya
  • Menejment
  • Marketing
  • Iqtisodiyot
  • Moliya
  • Buxgalteriya hisobi
  • Huquqshunoslik
  • Jurnalistika
  • Sotsiologiya
  • Geologiya
  • Kimyo
  • Biologiya
  • Geografiya
  • Fizika
  • Matematika
  • Zoologiya
  • Tarix
  • Qishloq xo’jaligi

Magistratura – (2 yil)

Barcha fakultetlar:

  • Arab tili
  • Arab va islomshunoslik
  • Shariat qonuni (shariat)
  • Islom ilohiyoti (Islomiy da’vo)
  • Ingliz tili
  • Til va talqin
  • Dorixona
  • Klinik MA
  • Iqtisodiyot
  • Muhandislik
  • Ilm-fan
  • Ilm-fan va texnologiya

PhD – ( 3 yil)

Barcha fakultetlar:

  • Ma’muriyat fanlari doktori
  • Filologiya fanlari nomzodi
  • Qishloq xo’jaligi doktori
  • Madaniy fanlari nomzodi
  • Ta’lim fanlari doktori
  • Marketing fanlari doktori
  • Tibbiyot fanlari doktori

Ta’lim tili – Arab tili

Ansoriddin Mamarasulov,
Toshkent Islom instituti 4-kurs talabasi.

 

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг Византия императорига йўллаган мактуби Иорданиядаги масжидда экнини билармидингиз?! У зот алайҳиссаломнинг Шарқий Рим императори Ҳирақлни Исломга даъват этиб ёзган мактуби Иорданиядаги Қирол Ҳусайн масжиди музейида сақланади.

“Қирол Ҳусайн масжиди” номи билан машҳур бўлган “Қирол Ҳусайн ибн Талал” масжиди давлатни 47 йил бошқарган отаси Ҳусайн хотирасига қирол Абдуллоҳ II томонидан 2006 йили пойтахт Амман шаҳрида қурилган.

Ҳирақлга мактуб ҳижрий 7 йили, Муҳаррам ойида, милодий 628 йилда ёзилган.

Худди шундай даъват мактубларини Рум қайсари билан бир вақтда Эрон кисросига, Ҳабашистон Нажошийсига, Миср азизига, Ғассон амирига ва Ямома маликига ҳам саҳоба элчилар орқали юборилган.

Диҳятул Калбий мактубни олиб йўлга тушганда Византия, яъни Шарқий Румда 610-717 йилларда ҳукмронлик қилган Хераклиюс сулоласи вакили император Ҳирақл пойтахт Қустантиния, яъни Истанбулда эмас, Қуддусда эди. 

Айни шу вақт Макка мушриклари карвони Ғаззада бўлиб, Диҳятул Калбий олиб келган мактубдаги гапларга аниқлик киритиш учун Ҳирақл ўша карвон савдогарларини ҳузурига чорлади.

Император Расул алайҳиссалом ҳақларида маълумот олишни истаб, ичингизда пайғамбарлик даъвоси билан чиққан инсонга насл-насаб жиҳатидан энг яқини ким, деганда Абу Суфён: “Унинг энг яқини менман”, дея ўртага чиқади ва иккиси ўртасида савол-жавоб бўлиб ўтади.

Абу Суфённинг жавобларидан сўнг Ҳирақлнинг қалбида Исломга нисбатан мойиллик пайдо бўлди. Аммо Император мамлакатнинг йирик аёнлари ва дин пешволари ўзига қарши ҳаракат қилишларини сезди, мансабидан қўрқиб, туйғуларини очиқ айта олмади. Бироқ Набий алайҳиссаломнинг элчиларини катта эҳтиром билан кузатиб қўйди.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг Византия раҳбари Ҳирақлга йўллаган даъват мактубининг тўлиқ матни:

"Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм. Аллоҳнинг Расули Муҳаммаддан Румнинг каттаси Ҳирақлга:

"Тўғри йўлга эргашганларга саломлар бўлсин. Аммо баъд, мен сени Ислом динига даъват этаман. Исломга кирсанг, жонинг омонда бўлади. Мусулмон бўл, Аллоҳ сенга икки ҳисса ажр беради. Ва агар Ислом динини қабул қилишдан бош тортсанг, арийсийлар, яъни халқингнинг гуноҳи сенинг гарданингга тушади.

Эй аҳли китоблар! Бизга ҳам, сизга ҳам баробар сўзга келинг: Аллоҳдан ўзгага ибодат қилмайлик, Унга ҳеч нарсани шерик қилмайлик ва Аллоҳни қўйиб, баъзимиз баъзимизни Робб қилиб олмайлик", дегин. Бас, агар юз ўгирсалар: "Гувоҳ бўлинглар, биз, албатта, мусулмонлармиз", деб айтинглар» (Оли Имрон, 64).

Тўлқин АЗИМОВ,

Тошкент ислом институти

катта ўқитувчиси

الصفحة 2 من 227
Top