www.muslimuz

www.muslimuz

 Юртимиздаги жоме масжидларда 2023 йил 28 июнь чоршанба куни Қурбон ҳайити намозини ўқиш вақтлари маълум бўлди. Унга кўра, Тошкент шаҳридаги жоме масжидларда шу йил 28 июнь куни эрталаб соат 05:15 да Қурбон ҳайити намози ўқилади.

 Республикамизнинг бошқа ҳудудларида эса Қурбон ҳайити намози жоме масжидларда қуйидаги вақтлар тафовутини инобатга олган ҳолда адо этилади:

1. Андижон 05:10
2. Наманган 05:10
3. Фарғона 05:10
4. Тошкент ш. 05:15
5. Тошкент в. 05:20
6. Сирдарё 05:25
7. Жиззах 05:30
8. Самарқанд 05:35
9. Навоий 05:40
10. Қашқадарё 05:40
11. Бухоро 05:40
12. Сурхондарё 05:40
13. Хоразм 05:50
14. Қорақалпоғистон Рес. 05:50

Ушбу жадвалда кўрсатилган вақтлар қуёш чиққанидан кейин 20-25 дақиқалик фарқни инобатга олиб белгиланди.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Матбуот хизмати
Muslim.uz
@muslimuzportal | @Muftiy_Nuriddin_domla  | @mp3muslim | @diniysavollar

Бугун, 20 июнь куни Ўзбекистон делегацияси Ҳаж ва умра ишлари вазири Тавфиқ бин Фавзон ар-Рабиа таклифига биноан Жидда шаҳрида бўлиб ўтаётган 47-анаънавий ҳаж бўйича нуфузли симпозиумда фаол қатнашмоқда. 

Ушбу делегация таркибига Ўзбекистон Республикаси Президентининг маслаҳатчиси Музаффар Комилов, Дин ишлари бўйича қўмита раиси Содиқжон Тошбоев, Ўзбекистон мусулмонлари идораси раисининг биринчи ўринбосари Ҳомиджон домла Ишматбеков ва бир қатор соҳа мутахассислари жалб этилган.

Нуфузли тадбир Қуръони карим тиловати ва Ҳаж ва умра ишлари вазирининг кириш сўзи билан очилди. Шундан сўнг, Ҳарами шариф масжиди бош имоми Абдураҳмон ас-Судайс, Саудия Арабистони Соғлиқни сақлаш вазири каби мутасаддилар ҳаж мавсумини юқори даражада ўтказиш юзасидан амалга оширилаётган лойиҳаларни тақдим этдилар. 

Куннинг иккинчи ярмида симпозиум 4 та шўъбага бўлинган ҳолда ўз фаолиятини давом эттиради. Унда хорижий делегациялар учун зиёратчиларга сифатли хизмат кўрсатишдаги янгича ёндашувлар ва инновацион лойиҳалар ҳамда Мино, Арафот ва Муздалифадаги шароитларни яхшилаш борасидаги истиқболли режалар тақдимот қилинади.

Маълумот ўрнида, ушбу симпозиум 1970 йилдан буён ҳар йили ўтказиладиган энг кўзга кўринган тадбирлардан биридир. Унда уламолар, ислом ҳуқуқшунослари, ақида олимлари зиёратчиларга оид муҳим масалаларни муҳокама қиладилар ҳамда ечимларини баён этадилар.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси 

Матбуот хизмати 

Muslim.uz

Понедельник, 19 Июнь 2023 00:00

Қурбон ҳайитини нишонлаш тўғрисида

Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори

Асрлар давомида халқимизга хос меҳр-оқибат, хайр-саховат каби эзгу умуминсоний қадриятларни намоён этиб келаётган Қурбон ҳайити жонажон Ватанимизда ўзаро ҳамжиҳатлик, бағрикенглик ва шукроналик фазилатларини янада мустаҳкамлашга беқиёс ҳисса қўшмоқда. Ушбу улуғ айёмнинг маънавий ҳаётимиздаги муҳим аҳамиятини эътиборга олиб ҳамда уни мамлакатимизда муносиб нишонлаш мақсадида:

1. Жорий йилда Қурбон ҳайитининг биринчи куни 28 июнь – чоршанба кунига тўғри келиши тўғрисида Ўзбекистон мусулмонлари идораси Уламолар кенгаши томонидан қабул қилинган қарорни инобатга олиб, юртимизда 2023 йил 28 июнь куни Қурбон ҳайити байрами сифатида кенг нишонлансин.

2. Аҳолининг Қурбон ҳайити байрамини муносиб савияда ўтказиши учун қулай шарт-шароит яратиш мақсадида Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 23 декабрдаги “2023 йилда расмий саналарни нишонлаш даврида қўшимча ишланмайдиган кунларни белгилаш ва дам олиш кунларини кўчириш тўғрисида”ги ПФ-270-сон Фармони билан иш ҳафтасининг туридан қатъи назар барча ходимлар учун 2023 йилнинг 29-30 июнь кунлари, олти кунлик иш ҳафтасида ишлайдиган ходимлар учун 1 июль куни қўшимча дам олиш куни сифатида белгилангани маълумот учун қабул қилинсин.

3. Қорақалпоғистон Республикаси Вазирлар Кенгаши, вилоятлар ва Тошкент шаҳар ҳокимликлари Дин ишлари бўйича қўмита ва ҳамкор ташкилотлар билан биргаликда Қурбон ҳайити халқимизнинг миллий анъана ва қадриятларига мос равишда ўтказилиши учун тегишли чора-тадбирларни амалга оширсин.

4. Маданият ва туризм вазирлиги Транспорт вазирлиги билан биргаликда юртдошларимиз учун Қурбон ҳайити кунларида мўътабар зиёратгоҳлар ва тарихий қадамжоларга зиёратларни ташкил этиш мақсадида қулай шароит ва имкониятлар яратсин.

5. Ўзбекистон Миллий телерадиокомпанияси, Ўзбекистон Миллий ахборот агентлиги ва бошқа оммавий ахборот воситаларига Қурбон ҳайитини нишонлаш билан боғлиқ тадбирларни кенг ёритиш тавсия этилсин.

6. Мазкур қарорнинг ижросини назорат қилиш Ўзбекистон Республикасининг Бош вазири А.Н. Арипов ва Ўзбекистон Республикаси Президентининг маслаҳатчиси М.М. Камилов зиммасига юклансин.

 

Ўзбекистон Республикаси Президенти                           Ш.Мирзиёев

Понедельник, 19 Июнь 2023 00:00

Mazhabsizlik – xatarli bid'at

Fiqhiy mazhablarning kelib chiqish tarixi sahobalar[1] va Nabiy alayhissalom vafot etgandan keyingi keladigan  asrga taqaladi.

            Hijratning avvalgi ikkinchi asridan to‘rtinchi asrning yarmigacha ijtihodning oltin davri bo‘ldi. Bu vaqt oralig‘ida mazhablari yozilib va fikrlariga ergashiladigan o‘n uchta mujtahid namoyon bo‘lishdi. Ular: Makkada Sufyon ibn Uyayna, Madinada Molik ibn Anas, Basrada Hasan Basriy, Kufada Abu Hanifa va Sufyon Savriy, Shomda Avzoiy, Misrda Shofe'iy va Lays ibn Sa'd, Niysoburda Is'hoq ibn Rohivayh, Bag‘dodda Abu Savr, Ahmad, Dovud Zohiriy va ibn Jarir Taboriylardir.

           Ulardan to‘rttasi jumhur musulmonlar tomonidan rasmiy fiqhiy mazhablar, deb tan olindi.  Ular: Hanafiy, Shofe'iy, Molikiy, Hanbaliy mazhablaridir.

           Bu o‘rinda shuni ta'kidlab o‘tish joizki, bugungi kunda dunyodagi taxminan 1,3 milliard musulmon aholisining 92,5 foizini sunniylar tashkil etadi. Ular mazhablar bo‘yicha quyidagi nisbatda bo‘linadilar: Hanafiylar 47 foiz, shofe'iylar 21 foiz, molikiylar 17 foiz, hanbaliylar 7,5 foiz.

            Bu to‘rt mazhab o‘rtasida katta farqlar ko‘zga tashlanmaydi. Juda ko‘p masalalarda bir xillik mavjud. O‘rtalarida faqat juz'iy ixtiloflar mavjud.

             Demak, fiqhiy mazhablarning vujudga kelish tarixini o‘rganar ekanmiz, hozirgi kundagi ba'zi mazhabsizlarning yoki soxta “salafiylar”ning: “Mazhabga ergashish bid'at”, “Imomga ergashish sunnatdan yuz o‘girishdir” kabi da'volari puch ekanini ko‘ramiz. Aksincha fiqhiy mazhablarning tarixiy ildizi buyuk sahobalar va ulug‘ tobeinlar asos solgan yo‘l ekaniga guvoh bo‘lamiz.

            Nabiy alayhissalomning sahobalari ilmda bir-biridan farq qilgan. Ba'zilar Abdulloh ibn Abbosni, iroqliklar Ibn Mas'udni, hijozliklar Abdulloh ibn Umarni roziyallohu anhum o‘zlariga o‘rnak qilib, ularning ko‘rsatmalariga rioya etib yashashgan. Ahli ilmlardan hech kim ularning bu ishini qoralagani yoki bir shaxsga taqlid qilganni gunohkorga chiqarganlarini bilmaymiz.

             Demak, bugungi kunimizda ham omi xalq, shuningdek, istinbot va ijtihod qilish darajasiga yetmagan olimlar uchun biror mujtahidga taqlid qilish, bilmaganlarini so‘rashdan boshqa chora yo‘q. Zero, Alloh taolo bunday buyurgan: “Agar bilmaydigan bo‘lsangiz ahli zikrlardan so‘rangiz”.  (Nahl surasi, 43-oyat).

              Shu o‘rinda diyorimiz musulmonlari islom dini kirib kelgan vaqtdan boshlab Imomi A'zam (hanafiy) mazhabi ko‘rsatmasiga rioya qilib kelayotganini alohida ta'kidlab o‘tishimiz zarur. O‘tgan ulamolarimizning deyarli hammasi ham shu mazhab asosida asarlar bitib qoldirishgan. Xalqimiz ham shu mazhabga amal qilishgan. Darhaqiqat, Imomi A'zam mazhabi mo‘tadilligi, Islomning asl mazmun-mohiyatini ifodalab berishi bilan asrlar osha diyorimiz musulmonlarining o‘zaro hamjihatligida, turli huquqiy muammolarni oson hal qilinishida, ayrim hollarda yuzaga keladigan turli ziddiyatlarning bartaraf etilishida muhim asos bo‘lib kelmoqda.

            Ming afsuslar bo‘lsinki, XX asr so‘nggida musulmon olamida islom niqobi ostida yana bir tahdid – mazhabsizlikka chaqiruvchilar toifasi paydo bo‘ldi.

              Mazhabsizlikni yoyilishi Islom diniga xususan musulmonlar birligiga ulkan tahdid tug‘diradigan omil ekaniga shubha yo‘q. Mazhabsizlar o‘zlarini biror-bir mazhabga amal qilmasliklarini da'vo qiladilaru, aslida namoz va boshqa ibodatlarda to‘rt mazhab imomlaridan biriga ergashadilar. Bundan boshqa ilojlari ham yo‘q. Negaki, ijtihod qilishga har kim ham qodir bo‘lolmaydi. Chunki bu ishni qilish uchun shar'iy dalillardan hukmlarni chiqarib olishga yetarli darajada ilmiy va aqliy quvvat lozim. Lekin bir, ikki masalani chuqur o‘rganmay turib, ixtilof chiqarishga ustalar, masalan: “Mazhab degan narsa Rasulullohning davrlarida bo‘lmagan, biz ularga emas Alloh va Rasuliga ergashamiz”, yoki “Mazhab degan narsa Rasulullohning davrlarida yo‘q edi, biz mazhab egalarining emas, Alloh va Rasulining aytganiga amal qilishimiz kerak” – degan da'volarni qiladilar.  Bu o‘ta kaltafahmlik va johillik, g‘arazgo‘ylikdan boshqa narsa emas.

             Mazhabsizlarning eng kulgili holati, ahli sunna va jamoadagi to‘rt mazhab sohiblaridan birining yo‘liga yurib, gapini olish “bid'at”-u, kimligi noma'lum  “shayx”larining asossiz “fatvo”lariga ergashish “haqiqat”mi? Aslida, mana shu kabi asossiz “fatvo”lar musulmonlarning birdamligiga rahna solayotgan “ISHID” yoki “Al-qoida” kabi buzg‘unchi guruhlarning foydasiga xizmat bo‘lib qolmoqda. Vaholanki, islom qoidalariga binoan, fatvo berish huquqi, aqida, fiqh ilmida mukammal darajaga yetgan, Qur'on va hadis ilmini tafsirlari va tuli sharhlari, sanadlari bilan to‘liq yod biluvchi, o‘z mazhabining ta'limotlariga tayangan holda, qolaversa, muftiy martabasiga ega muayyan shaxslargina berishi ma'lum.

                Hozirgi kunda butun islom ummati ming uch yuz yildan buyon tan olib, ardoqlab, ehtirom qilib kelayotgan to‘rt fiqhiy mazhablarni inkor etib, ular haqlarida noloyiq gaplar aytib, o‘zini mujtahid sanab yurganlar aslida, “bir kitobcha va magnit tasmasi madaniyati”ga mansub kishilardir.

                Mazhabdan yuz o‘girish salafi solih yo‘lidan yuz o‘girish bo‘lib, shubhasiz adashishga olib boradi. Zero, Islom olami tan olgan Imom Tahoviy, Imom ibn Surayj, Imom Quduriy, Imom Saraxsiy, Imom Juvayniy, Imom G‘azzoliy, Imom Navaviy, Burhoniddin Marg‘iloniy va ko‘plab mujtahid ulamolar to‘rt mazhabdan biriga ergashganlar.

Shu o‘rinda aytayotgan so‘zlariga hujjat keltira olmaydigan va qilayotgan da'volarining asossiz ekanligi aniq bo‘lgan mazhabsizlarning “muayyan bir mazhab asosida amal qilish harom va bu bid'atdir”, degan so‘zlari emas, balki alloma Muhammad Said Ramazon Butiy: “Mazhabsizlik islom shariatiga tahdid soladigan xatarli bid'atdir”, degan so‘zi ayni haqiqatdir.

 

Abdulloh Samatov,
Namangan shahar “Boqi polvon” jome’
masjidi imom xatibi

Понедельник, 19 Июнь 2023 00:00

Ҳақиқий муваффақият

Қуръони каримда бир буюк оят борки, бизга дунёда муваффақиятга эришиш ва охиратда нажот топишнинг тўртта асосий сабаби ҳақида сўзлайди. Улар: рукуъ қилиш, сажда қилиш, Аллоҳга ибодат қилиш ва қаерда бўлса ҳам яхшиликлар қилиш. Аллоҳ таоло айтади: “Эй, иймон келтирганлар, рукуъ, сажда қилинглар ва Роббингизга ибодат қилинглар ҳамда яхшилик қилинглар, шоядки, нажот топсангиз” (Ҳаж сураси, 77-оят).

“Яхшилик қилинглар” буйруғи барча яхшиликни ўз ичига олади. Аллоҳ таоло бошқа бир оятда яхшилик ҳақида айтадики: “Уларнинг кўпгина махфий суҳбатларида яхшилик йўқ, магар ким садақага, яхшиликка ва одамлар орасида ислоҳга амр қилсагина, яхшилик бор” (Нисо сураси, 114-оят).

Демак, ҳақиқий муваффақият одамларга манфаат бериш, уларнинг ҳолини яхшилаш каби воқеъликда таъсири кўринадиган яхши амаллар экан.

Талабанинг муваффақияти илмий юкаслишда, жамиятга фойдаси тегадиган кадр бўлиб етишишдадир. Муаллимнинг муваффақияти эса ўз мутахассислигини чуқур ўзлаштиришиб, талабаларга чиройли тарзда таълим беришидадир. Шу каби ҳар қайси касб эгасининг муваффақияти ишини пухта қилиши ва унга юкланган вазифани тўла-тўкис амал қилишидадир.

Бундан ташқари мутлақо бошқа нажот ва муваффақият ҳам бор! У илоҳий иноят ва абадий саодат муваффақиятидир. Унда ҳеч қандай хавф ҳам, надомат ҳам бўлмайди, маҳзунлик ҳам, зерикиш ҳам бўлмайди. У охиратда муваффақият топишдир.

Аллоҳ таоло айтади: “Батаҳқиқ, мўминлар нажот топдилар. Улар намозларида хушуъ қилувчилардир. Улар беҳуда нарсалардан юз ўгиргувчилардир. Улар закотни адо қилгувчилардир. Улар фаржларини сақловчилардир. Магар ўз жуфти ҳалоллари ва қўлларида мулк бўлганлардан (сақламасалар), албатта, улар маломат қилинувчи эмаслардир. Ким ана шундан бошқани талаб қилса, бас, ана ўшалар тажовузкорлардир. Улар омонатларига ва аҳдларига риоя қилгувчилардир. Улар намозларини муҳофаза қилувчилардир. Ана ўшалар ворис бўлгувчилардир. Улар Фирдавсни мерос олурлар, улар унда абадий қолгувчилардир” (Мўминун, 1-11-оятлар).

Демак, ҳақиқий муваффақият Аллоҳнинг тоатида бўлиш, унинг буйруғига амал қилиш, қайтариғидан қайтиш ила рўёбга чиқар экан! Аллоҳ таоло марҳамат қилади: “Ким Аллоҳга ва Унинг Пайғамбарига итоат этса ҳамда Аллоҳдан қўрқиб, Унга тақво қилса, бас, ана ўшаларгина ютуққа эришгувчилардир” (Нур сураси, 52-оят).

Ҳақиқий муваффақият бу – инсон қиёмат куни (амаллари рўйи-рост ёзиб қўйилган) китобини ўнг томонидан оладиган ва турган жойида ютуғини халойиққа эълон қиладиган кундаги муваффақиятдир: “Бас, кимнинг китоби ўнг тарафдан берилса, у, мана, менинг китобимни ўқиб кўринглар... Албатта, мен ҳисоб-китобимга йўлиқишимга ишонардим, дейдир. Бас, у розилик ҳаётидадир. Олий жаннатдадир. Унинг мевалари яқиндир. Ўтган кунларда қилган нарсаларингиз туфайли енглар ва ичинглар, ош бўлсин” (Ҳаққо сураси, 19-24-оятлар).

Инсон жаннатга кириб, дўзахдан узоқлаштирилган кун… Ана шу буткул муваффақият, нажот эрур… “Ким дўзахдан узоқлаштирилса ва жаннатга киритилса, шубҳасиз, ютибди. Бу дунё ҳаёти ғурур матоҳидан ўзга нарса эмас” (Оли Имрон сураси, 185-оят).

Лекин, мусулмон инсон дини ва охирати хусусида муваффақиятга эришиши керак дегани, дунёвий муваффақиятларга эришишга ҳаракат қилмасин, дунёга бутунлай қўл силтасин дегани эмас! Аксинча, мусулмон кишининг дунёда муваффақият қозониш учун саъй-ҳаракат қилиши – ердаги ўринбосарлик маъносини рўёбга чиқаришдаги асосий ишдир! Муҳими ўткинчи ҳаётда муваффақият қозонишга берилиб кетиб, дунёга бўлган эътиборни охиратга бўлган эътибордан ошириб юбормасликдир.

 

Доктор Ҳассон Шамси Пошонинг Метин қоялар” китобидан

Ғиёсиддин Ҳабибуллоҳ, Неъматуллоҳ Исомов таржимаси.

Страница 25 из 636
Top