Мақолалар

Мадинаи Мунавваранинг фазилати

Мадинаи Мунаввара ер юзидаги энг фазилатли шаҳар бўлиб, Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳижрат қилган жойларидир. У Қуръони Каримнинг кўп оятлари тушган, саҳобаи киромларни кўрган, Пайғамбаримизнинг муборак жасадларини ўз бағрига олган, улуғ саҳобаи киромлар дафн этилган шаҳар.

Мадина шаҳри Саудия Арабистонида жойлашган. Ислом тарихидаги биринчи пойтахт. Маккадан кейин иккинчи муқаддас жой. Маккадан таҳминан 400 км шимолий шарқда жойлашган. Мадина шаҳри ҳижратдан 1500 йилча олдин қурилган. Мадина шаҳрида таҳминан 1 300 000 дан ортиқ киши истиқомат қилади. Мадинаи мунаввара шаҳрида жуда кўп тарихий жойлар бор. Улардан Масжидун Набавий, саҳобаларнинг кўпчилиги дафн қилинган Бақиъ қабристони, исломда биринчи қурилган Қубо масжиди, Қиблатайн масжиди Уҳуд тоғи кабилар мавжуд.

 Ислом ёйилишидан олдин “Ясриб” деб танилган. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам “Ясриб”исмини “Мадинага” ўзгартирганлар.

وَرَوَى أَحْمَد مِنْ حَدِيث الْبَرَاء بْن عَازِب أن النبي صلى الله عليه وسلم قال 

( مَنْ سَمَّى الْمَدِينَة يَثْرِب فَلْيَسْتَغْفِرْ اللَّه , هِيَ طَابَة هِيَ طَابَة )

Барро ибн Озиб розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Ким “Мадинани” “Ясриб” деб атаса Аллоҳга истиғфор айтсин. У “Тобадир!”. У “Тобадир!” – дедилар.

عن أبي أيوب أن النبي صلى الله عليه وسلم

"نهى أن يقال للمدينة يثرب"

Абу Айюб ал – Ансорий розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам Мадинани Ясриб деб айтишдан қайтардилар”.

Мадинанинг фазли ҳақида

عن جابر بن سمرة رضي الله عنه, عن النبي ﷺ قالَ إِنَّ الله تعالى سَمَّى المَدِينَة طَابَة.

Жобир ибн Самура розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Албатта, Аллоҳ таоло Мадинани Тоба деб номлаган”, дедилар.

Шарҳ:  “Тоба – “яхши”, “покиза”, “хушрўй” каби бир-бирига яқин маъноларни ўзида мужассам қилади.

وعن أبي هريرة قال : قال رسول الله صلى الله عليه وسلم 

" أمرت بقرية تأكل القرى . يقولون : يثرب وهي المدينة تنفي الناس كما ينفي الكير خبث الحديد "

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Шаҳарларни ейдиган (енгадиган)  шаҳарда туришга амр қилиндим. Уни Ясриб дейдилар. У Мадинадир. У (ёмон) одамларни ҳудди босқон темирнинг кирини сургун қилганидек, сургун қилади”, дедилар”.

Шарҳ: Мадинаи мунаввара Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ва хулафои рошидинларнинг даврларида Ислом давлатининг маркази бўлганлиги, шаҳар-қишлоқлар бирин-кетин унга қарам бўлганлиги сабабли у “шаҳарларни ейдиган шаҳар” деб васф қилинган.

Ёмон одамлар Мадинаи мунавварада истиқомат қилиш имконига эга бўлмаганликлари учун у “одамларни сургун қиладиган шаҳар” деб ҳам аталган.[1]

وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال : قال رسول الله صلى الله عليه وسلم 

" إن الإيمان ليأرز إلى المدينة كما تأرز الحيية إلى جحرها "

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Албатта, иймон Мадинага ҳудди илон инига кирганидек киради”, дедилар”.

Шарҳ:  Қиёматга яқин қолганда бошқа тарафларда иймон йўқолиб кетса ҳам Мадинада сақланиб қолади.

وعن أبي هريرة قال : قال رسول الله صلى الله عليه وسلم 

" آخر قرية من قرى الإسلام خرابا المدينة " . رواه الترمذي وقال : هذا حديث حسن غريب

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Ислом шаҳарларидан энг охири вайрон бўладигани Мадинадир”, дедилар”.

عن عائشة عن النبي صلى الله عليه وسلم فتحت البلاد بالسيف وفتحت المدينة بالقرآن

Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинади:

Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Шаҳарлар қилич билан очилди. Мадина эса, Қуръон билан очилди”  - дедилар.[2]

عن أبى هريرة قال قال رسول الله صلى الله عليه وسلم المدينة قبة الاسلام ودار الايمان وأرض الهجرة ومبوأ الحلال والحرام

. رواه الطبراني

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Мадина исломнинг гумбази, иймон диёри, ҳижрат ери ”[3]

عَنْ أَبِي بَكْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ :

" لَا يَدْخُلُ الْمَدِينَةَ رُعْبُ الْمَسِيحِالدَّجَّالِ، لَهَا يَوْمَئِذٍ سَبْعَةُ أَبْوَابٍ، عَلَى كُلِّ بَابٍ مَلَكَانِ "

Абу Бакр розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам айтдилар:

“Мадинага Масиҳ Дажжолнинг қўрқинчи кирмайди. Ўша кунда унинг ети эшиги бўлиб, ҳар эшикда иккитадан фаришта туради”, дедилар”.[4]

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ : قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ 

" عَلَى أَنْقَابِ الْمَدِينَةِ مَلَائِكَةٌ، لَا يَدْخُلُهَا الطَّاعُونُ وَلَا الدَّجَّالُ "

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Мадинанинг йўлларида фаришталар бор. Унга ўлат ҳам, Дажжол ҳам кира олмайди”, дедилар”.[5]

أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ :

 لَيْسَ مِنْ بَلَدٍ إِلَّا سَيَطَؤُهُ الدَّجَّالُ، إِلَّا مَكَّةَ وَالْمَدِينَةَ، لَيْسَ لَهُ مِنْ نِقَابِهَا نَقْبٌ إِلَّا عَلَيْهِ الْمَلَائِكَةُ صَافِّينَ يَحْرُسُونَهَا، ثُمَّ تَرْجُفُ الْمَدِينَةُ بِأَهْلِهَا ثَلَاثَ رَجَفَاتٍ فَيُخْرِجُ اللَّهُ كُلَّ كَافِرٍ وَمُنَافِقٍ "

Анас розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Макка ва Мадинадан бошқа Дажжол оёқости қилмайдиган юрт йўқ. уларнинг йўллари ичида фаришталар саф бўлиб қўриқламайдиган йўл йўқ. кейин Мадина ўз аҳли ила уч марта титрайди ва ундан барча кофир ва мунофиқ у (Дажжол) томон чиқади”, дедилар.[6]

Шарҳ:  Дажжол Мадинаи мунавварани қўриқлаб турган фаришталарни кўриб, тузли жойда тўхтайди. Унинг келганини эшитиб, Мадинадаги барча кофир ва мунофиқлар чиқиб, олдига боришади.

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ 

 يَأْتِي الْمَسِيحُ مِنْ قِبَلِ الْمَشْرِقِ، هِمَّتُهُ الْمَدِينَةُ حَتَّى يَنْزِلَ دُبُرَ أُحُدٍ، ثُمَّ تَصْرِفُ الْمَلَائِكَةُ وَجْهَهُ قِبَلَ الشَّامِ، وَهُنَالِكَ يَهْلِكُ 

Абу Ҳураря розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Масиҳ Дажжол машриқ томондан келади. Мадинага киришни кўзлаган бўлади. У Уҳуднинг орқасига тушади. Сўнг фаришталар унинг юзини Шом томон буриб қўядилар. Ўша ёқда у ҳалок бўлади”, дедилар”.[7]

Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг Мадинага ва унинг аҳлига дуолари

عَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ : قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : 

اللَّهُمَّ حَبِّبْ إِلَيْنَا الْمَدِينَةَ، كَمَا حَبَّبْتَ إِلَيْنَا مَكَّةَ أَوْ أَشَدَّ، وَانْقُلْ حُمَّاهَا إِلَى الْجُحْفَةِ، اللَّهُمَّ بَارِكْ لَنَا فِي مُدِّنَا وَصَاعِنَا 

Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинад:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Аллоҳим! Бизга ҳудди Маккага бўлган муҳаббатимиз каби ёки ундан ҳам шиддатлироқ қилиб, Мадинани маҳбуб қилгин.

Аллоҳим! Бизнинг соимизни ва муддимизни баракали қилгин. Уни (Мадинани) биз учун сиҳҳат (маскани) қилгин. Унинг иситмасини Жуҳфага кўчиргин”, дедилар.[8]

عَنْ عَائِشَةَ ، قَالَتْ : قَدِمْنَا الْمَدِينَةَ وَهِيَ وَبِيئَةٌ، فَاشْتَكَى أَبُو بَكْرٍ، وَاشْتَكَى بِلَالٌ، فَلَمَّا رَأَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ شَكْوَى أَصْحَابِهِ، قَالَ :

" اللَّهُمَّ حَبِّبْ إِلَيْنَا الْمَدِينَةَ ؛ كَمَا حَبَّبْتَ مَكَّةَ أَوْ أَشَدَّ، وَصَحِّحْهَا، وَبَارِكْ لَنَا فِي صَاعِهَا وَمُدِّهَا، وَحَوِّلْ حُمَّاهَا إِلَى الْجُحْفَةِ "

Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинади:

“Биз Мадинага келганимизда унинг вабоси кўп эди. Абу Бакр ва Билол (розияллоҳу анҳумо) бемор бўлдилар. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам саҳобаларнинг бемор бўлганларини кўриб:

“Аллоҳим! Бизга Мадинани ҳудди  Маккани маҳбуб қилганинг каби ёки ундан ҳам шиддатлироқ қилиб маҳбуб қилгин. Уни биз учун сиҳҳат (маскани) қилгин. Унинг иситмасини Жуҳфага кўчиргин”, дедилар.[9]

عَنْ أَنَسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ 

" اللَّهُمَّ اجْعَلْ بِالْمَدِينَةِ ضِعْفَيْ مَا جَعَلْتَ بِمَكَّةَ مِنَ الْبَرَكَةِ "

Анас розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Аллоҳим! Мадинада Маккага берган баракангдан икки ҳисса кўп қилгин”, дедилар”.[10]

عَنْ أَنَسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ، أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا قَدِمَ مِنْ سَفَرٍ فَنَظَرَ إِلَى جُدُرَاتِ الْمَدِينَةِ أَوْضَعَ رَاحِلَتَهُ، وَإِنْ كَانَ عَلَى دَابَّةٍ حَرَّكَهَا مِنْ حُبِّهَا.

Анас розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам қачон сафардан келиб, Мадинага назарлари тушса, уловларини тезлатар ва агар бирор ҳайвон минган бўлсалар, унга муҳаббатларидан ҳалиги ҳайвонни қистар эдилар”.[11]

عَنْ أَنَسٍ ، قَالَ : نَظَرَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَى أُحُدٍ، فَقَالَ :

" إِنَّ أُحُدًا جَبَلٌ يُحِبُّنَا وَنُحِبُّهُ "

Анас розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам Уҳудга назар солдилар ва:

“Албатта, Уҳуд[12] бизга муҳаббат қилган ва биз унга муҳаббат қилган тоғдир”, дедилар”.[13]

عَنْ سُفْيَانَ بْنِ أَبِي زُهَيْرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ، أَنَّهُ قَالَ 

سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ : " تُفْتَحُ الْيَمَنُ فَيَأْتِي قَوْمٌ يُبِسُّونَفَيَتَحَمَّلُونَ بِأَهْلِهِمْ وَمَنْ أَطَاعَهُمْ، وَالْمَدِينَةُ خَيْرٌ لَهُمْ لَوْ كَانُوا يَعْلَمُونَ، وَتُفْتَحُ الشَّأْمُ فَيَأْتِي قَوْمٌ يُبِسُّونَ فَيَتَحَمَّلُونَ بِأَهْلِيهِمْ وَمَنْ أَطَاعَهُمْ،وَالْمَدِينَةُ خَيْرٌ لَهُمْ لَوْ كَانُوا يَعْلَمُونَ، وَتُفْتَحُ الْعِرَاقُ فَيَأْتِي قَوْمٌ يُبِسُّونَ فَيَتَحَمَّلُونَ بِأَهْلِيهِمْ وَمَنْ أَطَاعَهُمْ، وَالْمَدِينَةُ خَيْرٌ لَهُمْ لَوْ كَانُوا يَعْلَمُونَ ".

Суфён ибн Абу Зуҳайр розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Яман фатҳ қилинур. Қавмлар унга шошилурлар. Аҳллари ва ўзига итоат қиладиганлари ила унга кўчурлар. Ҳолбуку, агар билсалар, Мадина улар учун яхшидир. Шом фатҳ қилинур. Қавмлар унга шошилурлар. Аҳллари ва ўзига итоат қиладиганлари ила унга кўчурлар. Ҳолбуку, агар билсалар, Мадина улар учун яхшидир. Ироқ фатҳ қилинур. Қавмлар унга шошилурлар. Аҳллари ва ўзига итоат қиладиганлари ила унга кўчурлар. Ҳолбуку, агар билсалар, Мадина улар учун яхшидир”, дедилар”.[14]

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ :

" يَأْتِي عَلَى النَّاسِ زَمَانٌ يَدْعُو الرَّجُلُ ابْنَ عَمِّهِ وَقَرِيبَهُ، هَلُمَّ إِلَى الرَّخَاءِ، هَلُمَّ إِلَى الرَّخَاءِ، وَالْمَدِينَةُ خَيْرٌ لَهُمْ، لَوْ كَانُوا يَعْلَمُونَ، وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ، لَا يَخْرُجُ مِنْهُمْ أَحَدٌ رَغْبَةً عَنْهَا ؛ إِلَّا أَخْلَفَ اللَّهُ فِيهَا خَيْرًا مِنْهُ، أَلَا إِنَّ الْمَدِينَةَ كَالْكِيرِ ، تُخْرِجُ الْخَبِيثَ، لَا تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تَنْفِيَ الْمَدِينَةُ شِرَارَهَا كَمَا يَنْفِي الْكِيرُ خَبَثَ الْحَدِيدِ "

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Одамларга бир замон келур. Унда киши амакиваччасини ва яқинларини “Фароғатга келинглар! Фароғатга келинглар!” деб чақирур. Ҳолбуки, агар улар билсалар, Мадина улар учун яхшидир. Жоним қўлида бўлган Зот ила қасамки, улардан бирортаси ундан безиб чиққан бўлса албатта, Аллоҳ унинг ўрнига у ерга ундан яхшини киритади. Огоҳ бўлинглар! Албатта, Мадина ҳудди босқон каби ифлосни чиқариб туради. Токи Мадина ўз ёмонларини ҳудди босқон темирнинг зангини кўчирганидек кўчирмагунча қиёмат қоим бўлмас”, дедилар”.[15]

أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ : سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ :

" يَتْرُكُونَ الْمَدِينَةَعَلَى خَيْرِ مَا كَانَتْ، لَا يَغْشَاهَا إِلَّا الْعَوَافِ - يُرِيدُ عَوَافِيَ السِّبَاعِ وَالطَّيْرِ - وَآخِرُ مَنْ يُحْشَرُ رَاعِيَانِ مِنْ مُزَيْنَةَ يُرِيدَانِ الْمَدِينَةَ، يَنْعِقَانِ بِغَنَمِهِمَا فَيَجِدَانِهَا وَحْشًا ، حَتَّى إِذَا بَلَغَا ثَنِيَّةَ الْوَدَاعِ خَرَّا عَلَى وُجُوهِهِمَا "

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Барча яхшиликларига қарамай Мадинани тарк қилурлар. Унга ўлмагудек таом излаган ҳайвону қушлар келур. Энг охири ҳашр қилинадиган кимса музайналик икки чўпондир. Улар Мадинани ирода қилиб келурлар. Қўйларини ҳайдарлар. Бас, улар уни кимсасиз ҳолда топарлар. Токи Саниятул Вадога етганларида юзлари тубан йиқулурлар”, дедилар”.[16]

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ :

" لَا يَصْبِرُ عَلَى لَأْوَاءِ الْمَدِينَةِ وَشِدَّتِهَا أَحَدٌ مِنْ أُمَّتِي ؛ إِلَّا كُنْتُ لَهُ شَفِيعًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَوْ شَهِيدًا "

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Умматимдан бирортаси Мадинанинг қийинчилиги ва шиддатига сабр қилса, албатта, қиёмат куни мен унга шафоатчи бўлурман”, дедилар”.[17]

عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ : قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ :

" مَنِ اسْتَطَاعَ أَنْ يَمُوتَ بِالْمَدِينَةِفَلْيَمُتْ بِهَا ؛ فَإِنِّي أَشْفَعُ لِمَنْ يَمُوتُ بِهَا"

Ибн Умар розияллоҳу анҳумодан ривоят қилинади:

“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Ким Мадинада ўлишга қодир бўлса, унда ўлсин. Албатта, ким унда ўлса, мен уни шафоат қиламан”, дедилар”.[18]

عَنْ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ :

اللَّهُمَّ ارْزُقْنِي شَهَادَةً فِي سَبِيلِكَ، وَاجْعَلْ مَوْتِي فِي بَلَدِ رَسُولِكَ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ

“Умар розияллоҳу анҳу:

“Аллоҳим! Мени Ўз йўлингда бўладиган шаҳидлик ила ризқлантиргин ва ўлимимни Расулинг соллаллоҳу алайҳи васалламнинг юртларида қилгин”, дедилар”.[19]

Мадинанинг ҳарами

عن عبد الله بن زيد بن عاصم عن النبي ﷺ قال:

"إن إبراهيم حرم مكة و دعا لها و إني حرمت المدينة كما حرم إبراهيم مكة و دعوت لها في مدها و صاعها مثل ما دعا إبراهيم لمكة"

  Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Осим розияллоҳу анҳумлардан ривоят қилинади:

“Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Албатта, Иброҳим Маккани ҳарам қилди ва унинг аҳлини дуо қилди. Албатта, ҳудди Иброҳим Маккани ҳарам қилганидек мен Мадинани ҳарам қилдим ва унинг со[20]сига ва мудд[21]ига ҳудди Иброҳим Маккани аҳлига дуо қилгандек дуо қилдим”, дедилар”.

Муслим ва Термизий ривоят қилганлар.

 عن عَلِي فقال: مَنْ زَطعَمَ أَنّ عِندَنَا شَيْئاً نَقْرَؤُهُ إِلاّ كِتَابَ الله وَهَذِهِ الصّحِيفَةَ صَحِيفَةٌ فِيهَا أَسْنَانُ الاْبِلِ وَأَشْيَاءٌ مِنَ الْجِرَاحَاتِ فَقَدْ كَذَبَ، وقال فيها: قال رسولُ الله صلى الله عليه وسلم:

المَدِينَةُ حَرَمٌ مَا بيْنَ عَيْرٍ إِلَى ثَوْرٍ، فَمَنْ أَحْدَثَ فِيهَا حَدَثاً أَوْ آوَى مُحْدَثاً فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ الله وَالمَلاَئِكَةِ وَالنّاسِ أَجْمَعِينَ، لا يَقْبَلُ الله مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ صَرْفاً ولاَ عَدْلاً، وَمَنْ ادّعَى إِلَى غَيْرِ أَبِيهِ أَوْ تَوَلّى غَيْرَ مَوَالِيهِ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ الله وَالمَلاَئِكَةِ وَالنّاسِ أَجْمَعِينَ، لا يُقْبَلُ مِنْهُ صَرْفٌ ولا عَدْلٌ، وَذِمّةُ المُسْلِمِينَ وَاحِدَةٌ يَسْعَى بِهَا أَدْنَاهُمْ

Али розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

“Ким “Бизда Аллоҳнинг Китоби ва ушбу саҳифадан бошқа ўқийдиган нарсамиз бор”, деб гумон қилса, батаҳқиқ, ёлғон айтибди. Унда туяларнинг ёки жароҳат (етганда тўланадиган нарса)лар ҳақида гап бор. Унда Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам:

“Мадинанинг ҳарами Айр[22] билан Савр[23] орасидадир. Ким унда бир бидъат пайдо қилса ёки бидъатчига жой берса, унга Аллоҳнинг, фаришталарнинг ва барча одамларнинг лаънати бўлсин. Қиёмат куни Аллоҳ ундан нафлни ҳам, фарзни ҳам қабул қилмайди. Мусулмонларнинг зиммаси (омонлик бериши) бирдир. Уни уларнинг энг оддийси ҳам бера олади”, дедилар”.

Шарҳ: Айр тоғи билан Савр ўртасидаги масофа таҳминан 10 км. У иккаласи (Айр ва Савр) жануб ва шимол узунлигида ҳарам чегарасидир.

Ҳарами маданийнинг шарқ ва ғарб томондаги чегаралари келгуси ҳадиси шарифда зикр қилинади.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Менга Мадинани ўраб турган икки тошлоқ жой[24] ҳарам қилинди”, - дедилар.[25]

 

Шайхонтоҳур тумани “Eшон  Бобохон” жоме масжиди

имом ноиби Абдулаҳадов Абдулмўмин

 

 

[1] Hadis va Hayot. 10 – juz. Haj kitobi. Hilol-Nashr 2015-yil. 286-bet  Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf.

[2] Haysamiyning “Majmaul – zavoid va manbau favoid” kitobi. Haj kitobi. Madina shahrining fazli bobi. 5776 – hadis. https://library.islamweb.net/newlibrary/display_book.php?idfrom=5779&idto=5781&bk_no=87&ID=1115

[3] Haysamiyning “Majmaul – zavoid va manbau favoid” kitobi. Haj kitobi. Madina shahrining fazli bobi. 5777 – hadis. https://library.islamweb.net/newlibrary/display_book.php?flag=1&bk_no=87&ID=5780

[4] “Sahihul Buxoriy”. “Dajjol Madinaga kirmasydi”  kitobi. 3 – juz. 22 – bet. 1879 – hadis.

[5] “Sahihul Buxoriy”. “Dajjol Madinaga kirmasydi”  kitobi. 3 – juz. 22 – bet. 1880 – hadis.

“Sahihi Muslim”. Haj kitobi. 4 – juz. 120 – bet. 1379 – hadis.

Imom Molikning “Muvvato”lari. 2 – juz. 470 – bet. 2605 – hadis.

Imom Ahmadning “Musnad”lari. 12 – juz. 174 – bet. 7234 – hadis.

[6] “Sahihul Buxoriy. “Dajjol Madinaga kirmasydi”  kitobi. 3 – juz. 22 – bet. 1881 – hadis.

[7] “Sahihi Muslim”. Haj kitobi. 4 – juz. 120 – bet. 1380 – hadis.

[8] “Sahihul Buxoriy”. Da’vatlar kitobi. 8 – juz. 80 – bet. 6372 – hadis.

[9] “Sahihi Muslim”. Haj kitobi. 4 – juz. 118 – bet. 1376 – hadis.

[10] “Sahihul Buxoriy. 3 – juz. 23 – bet. 1885 – bet.

“Sahihi Muslim”. Haj kitobi. 4 – juz. 115 – bet. 1369 – hadis.

[11] “Sahihul Buxoriy”. 3 – juz. 23 – bet. 1886 – hadis.

“Sunani Termiziy”.5 – juz. 439 – bet. 3441 – hadis.

Imom Ahmadning “Musnad”lari. 20 – juz. 71 – bet. 12619 – hadis.

[12] Uhud – Madinai munavvaradagi mashhur tog’ning nomi. Madinai munavvaradan chiqqanda shimolda joylashgan. Sharqdan g’arbga qarab cho’qilgan. Masjidun Nabaviydan 3 km uzoqlikda. Dengiz sathidan eng baland joyi 1 km. Yerdan eng baland joyi 300 m. Maydoni 19 m2.

[13] “Sahihi Muslim. Haj kitobi. 4 – juz. 124 – bet. 1393 – hadis.

[14] “Sahihul Buxoriy”. 3 – juz. 21- bet. 1875 – hadis.

[15] “Sahihi Muslim”. Haj kitobi. 4 – juz. 120 – bet. 1381 – hadis.

[16] “Sahihul Buxoriy”. 3 – juz. 21 – bet. 1874 – hadis.

[17] “Sahihi Muslim”. Haj kitobi. 4 – juz. 119 – bet. 1378 – hadis.

“Sunani Termiziy”. 6 – juz. 207 – bet. 3924 – hadis.

[18] “Sunani Termiziy”. 6 – juz. 203 – bet. 3917 – hadis.

“Sunani Ibn Moja”. Manosik kitobi. 4 – juz. 545 – bet. 3112 – hadis.

Imom Ahmadning “Musnad”lari. 9 – juz. 319 – bet. 5437 – hadis.

[19] “Sahihul Buxoriy”. 3 – juz. 23 – bet. 1890 – hadis.

[20] Kichik so – imomayn va jumhur ulamolar nazdida = 2,750 litr; vazni = 2,176 kg = 2 qist = 4 mudd = 5,33 ratl.

[21]  Mudd – katta hovuch miqdori = 0,6875 litr ≈0,688 litr; vazni = 544 gramm = 0,25 kichik so = 0,5 qist = 1,33 ratl.

[22] Ayr – Madinai Munavvaraning janubidagi tog’ning nomi.

[23] Savr – Madinai munavvaraning shimolidagi tog’ning nomi.

[24] Qora toshlar joylashgan yer. U Madinaning sharqiy hamda g’arbiy qismida joylashgan.

[25] Sahihul Muslim, (1363)

Read 9864 times

Мақолалар

Top