muslim.uz

muslim.uz

В компании «Дисней» начались съемки культового сериала «Мисс Марвел», в котором рассказывается о первой супергероине-мусульманке в марвеловской вселенной.
По данным islamisemya.com, в интернет уже просочились кадры, на которых запечатлена актриса Иман Валлани, играющая главную героиню-мусульманку – девушку пакистанского происхождения Камалу Хан.
Камала, вдохновившаяся своим кумиром Капитаном Марвел, также встает на борьбу с антигероями. Она способна трансформировать собственное тело. Планируется, что премьера сериала состоится в 2022 году на платформе Disney.

Пресс-служба Управления мусульман Узбекистана

В Нидерландах известная спортсменка приняла Ислам после того, как тяжелые жизненные испытания навели ее на мысли о вере. Чемпионка по кикбоксингу Руби Джесайя Месу рассказала о том, что стала мусульманкой, и разместила свои фотографии в хиджабе.
Обладательница многочисленных наград своем виде спорта, известная как «леди Тайсон», за последние годы пережила серьезные испытания. В 2016 году женщина попала в автокатастрофу и сломала позвоночник, после чего ей пришлось перенести несколько операций и долго восстанавливаться как физически, так и морально.
По данным islamisemya.com, спустя полтора года Руби сумела вернуться в кикбоксинг. По словам спортсменки, она несколько лет постепенно приобщалась к канонам и традициям Ислама, прежде чем официально принять его в одной из мечети Нидерландов.

Пресс-служба Управления мусульман Узбекистана

Шейх Мухаммед бен Рашид Аль Мактум, премьер-министр, вице-президент ОАЭ и правитель Дубая, поблагодарил в социальных сетях местную жительницу и Дубайский муниципалитет за спасение раненой птицы.
Местная журналистка Рола Аль Хатиб нашла птицу, которая не могла ходить и летать, на берегу моря и позвонила в Дубайский муниципалитет. Команда зоозащитников прибыла на место в течение получаса, забрала птицу и отправила звонившей фотографии из центра спасения, сообщает The National.
По данным islam.ru, Рола Аль Хатиб разместила фотографии в социальных сетях, где их увидел правитель Дубая: он поблагодарил женщину и работников муниципалитета, назвав все произошедшее «красивой историей».

Пресс-служба Управления мусульман Узбекистана

 

НАЗМ

 

Икинчи муъман биҳнинг

                 шарҳи

 

Яна хайли фариштадур, билингиз,

Ҳар бириси бир иштадур, билингиз.

Бири рокиъдурур бири сожид,

Бири қойимдурур, бири қоъид.

Бири Ҳақ ёди бирла мустағрақ,

Билмайин Ҳақдин ўзгани мутлақ.

Келса гар қатра ёмғуре ерга,

Бор анинг бирла бир малак бирга.

Борса гар зарра туфроғи кўкка,

Ул боришни соғинма ўзлукка.

Ҳар ёғин ёғса, ҳар еле елса,

Ҳар нима борса, ҳар нима келса,

Ҳар бир ишга муаккал ўлди малак,

Гар ер аҳлидурур, гар аҳли фалак.

Билингизким, фаришта хайли бари

Нарлиғу модалиғдин ўлди барий.

 

НАСРИЙ БАЁН

 

Иймон келтириш шарт бўлган иккинчи

нарсанинг шарҳи

(Иймоннинг иккинчи шарти)

 

Яна билингизки, фаришталар тоифасига иймон келтириш шартдир, уларнинг ҳар бири (Аллоҳ амр этган) бир ишга машғулдир. Бири рукуъ қилувчидир – Аллоҳ таъолога таъзимдадир, бири сажда қилувчидир, бири (ибодатда) қоим – тик турувчидир, бири ўтирувчидир (ҳаммалари ҳам шу йўсин итоат ва ибодатдадир.) Бири, Ҳақдан ўзгани билмай, Ҳақ таълонинг ёди билан мустағрақ – файзи Илоҳийга чўмган, ғарқ бўлгандир. Осмондан ерга бир қатра ёмғир тушса, у билан бирга (у томчини олиб тушувчи) бир фаришта бордир.

 

Агар тупроқнинг бир зарра чанги осмонга кўтарилса, уни ўз ҳолича кўтарилиб борди, деб ўйлама (балки, Аллоҳнинг амри билан бир фаришта олиб чиққандир).

 

Ҳар қандай бир ёғин (қорми, ёмғирми, дўлми, шудрингми) ёғса, ҳар қандай бир ел, бир шамол эсса, ҳар нима борса, ҳар нима келса, ҳар  бирига  хоҳ  ер  аҳлидан,  хоҳ  осмон  аҳлидан  бўлган  бир  фаришта муаккал, яъни Аллоҳ тарафидан вакил қилинган бўлади.

 

Билингизки, фаришталар гуруҳининг барчаси эркаклик ва аёллик (каби жинсий) хусусиятларидан холи ва покдир.

 

ИЗОҲ. (Фаришталар ҳақида билиш, сўзлаш, фикр ва тасаввур қилиш мумкиш бўлган нарсалар:) Ҳамиша  Аллоҳга итоат ҳолида бўлмоқ, эркак ва аёл (жинсий хусусиятда) бўлмаслик, еб-ичмаслик, кичик ва катта қазои ҳожат қилмаслик, бурун қоқмоқ ва ел чиқармоқдан пок бўлиш, бемор ва кўтарам бўлмаслик, заифлик ва қариликка учрамаслик, офатлардан ва ёмон феъллардан нари бўлмоқ, аъзолардан ва бошқа бирикмалардан вужудга келган бўлмаслик фаришталар ҳақида вожибдир.

 

Фаришталар нуроний бир борлиқдир, ва албатта, юқорида зикр қилинган ҳоллардан узоқдир («Жомиъ ул-мутун»).

(Фаришталар мавзуйининг давоми бор)

 

Насрий баён ва шарҳ муаллифи:

Мирзо КЕНЖАБЕК

Бизда бир жуда ёмон одат бор: бир киши бир салбий хислат ҳақида гапирса (баъзан ундан узоқлашишга чақирса), хаёлимизга аввал бошқа биров келади. Айримларимиз ҳатто айтиб ҳам юборамиз (бунга тез-тез дуч келяпмиз афсуски). Нега "ўзимда йўқмикан", деб хавотирга тушмаймиз ҳар биримиз? Шунчалик фариштасифат бўлиб кетганмизми? Даражамиз ўзларидан хавотир олувчи салафларимиздан ҳам юқори бўлиб кетганми?

Афсуски, бундай ҳолат кейинги йилларда кўпайиб кетмоқда. Ҳолбуки, илм тарқалиши, кенгайиши бу иллатнинг озайишига сабаб бўлиши лозим эди, агар чиндан ҳақиқий илм олинаётган бўлганида. Зотан, бир неча йил олдингига қараганда ҳозир интернетда анча маълумот тўпланган. Деярли ҳамма саволга жавоб топасиз. Маълумотлар ғиж-ғиж. Шаръий масалаларга кўпчиликнинг тили бийрон. Тақдим этилаётган, улашилаётган масалалар кўплигидан бошлар айланади. Аммо аҳвол ўнгланиш ўрнига ортга қараб кетаётгандекмиз.

Демак, бу дегани - олаётган билимларимиз фақат маълумот тўплашдан нарига ўтмаётганидан далолат. Амалимизга, сулукимизга таъсир қилмаяпти дегани бу. Айни пайғамбаримиз алайҳиссалом паноҳ тилаган илмга эга бўлиб бораяпмиз дегани.

Аллоҳ ҳолимизга раҳм қилсин, Ўзи ўнгласин.

Сайфуллоҳ Носир

Top